Ishrana ljubimaca: vodič kroz hranu, navike i kupovinu

Ishrana ljubimaca: osnova zdravlja i svakodnevne rutine

Ishrana ljubimaca je jedna od najvažnijih tema za svakog vlasnika. Bilo da imate psa, mačku, papagaja, kornjaču ili neku drugu životinju, ono što stavljate u njen tanjir ili činiju direktno utiče na zdravlje, raspoloženje, dlaku, probavu, pa čak i na dužinu života. U razgovorima o hrani za ljubimce često se provlače slična pitanja: koju hranu davati ljubimcima, gde je najčešće kupujete, ima li vaš ljubimac svoj omiljeni obrok, da li je bolja suva ili mokra hrana, da li su granule dovoljne, koliko često davati meso, povrće, kosti, poslastice i kako prepoznati šta odgovara, a šta škodi.

Ova tema je široka i ne postoji jedan univerzalni odgovor. Vrsta životinje, starost, rasa, veličina, nivo aktivnosti, zdravstveno stanje i prethodna iskustva određuju šta je najbolje. Ipak, moguće je izdvojiti principe koji pomažu da se izbegnu česte greške i da se ishrana ljubimaca postavi na zdrave osnove.

Suva hrana, granule i mokra hrana: prednosti i mane

Suva hrana ili granule su najčešći izbor mnogih vlasnika. Praktične su, dugo traju, lako se mere i mogu se ostaviti u činiji tokom dana. Kvalitet suve hrane varira od ekonomskih do premium i superpremium kategorija. Kod granula za pse i granula za mačke važno je čitati deklaraciju: koliki je udeo mesa, da li su žitarice na prvom mestu, ima li veštačkih boja, aroma i konzervanasa. Što je više mesa životinjskog porekla i što je jasnije naveden izvor, to je hrana obično kvalitetnija.

Mokra hrana, konzerve i kesice, često ima veći sadržaj vlage, što je posebno značajno za mačke, koje prirodno unose malo vode. Mačke sklone problemima sa urinarnim traktom i bubrezima često bolje reaguju kada u ishrani imaju više mokre hrane. Prednost mokre hrane je i miris, koji podstiče apetit kod izbirljivih ljubimaca. Nedostatak je cena, kraći rok trajanja nakon otvaranja i to što neki ljubimci mogu postati zahtevni pa odbijaju granule.

Najbolji pristup je često kombinacija. Suva hrana može biti osnov, a mokra hrana obrok koji unosi dodatnu vlagu i raznolikost. Kod mačaka se posebno preporučuje da se ne oslanjaju isključivo na granule, jer zdrava ishrana ljubimaca podrazumeva i dovoljan unos tečnosti. Kod pasa je kombinacija takođe moguća, ali treba paziti na ukupan broj kalorija.

Kuvana hrana za pse: kada ima smisla

Mnogi vlasnici s vremenom počnu da kuvaju za svoje pse. Kuvana hrana za pse može biti odličan dodatak ili čak glavni obrok, ako je izbalansirana. Tipičan obrok uključuje meso (piletina, junetina, jagnjetina, ćuretina), žitarice ili skrob (pirinač, palenta, testenina), povrće (šargarepa, tikvica, brokoli) i eventualno dodatke poput ribljeg ulja, jaja ili jogurta. Meso treba skuvati bez soli i jakih začina. So, biber, vegeta i industrijski začini nisu za pse.

Kada se pas hrani kuvanom hranom, treba voditi računa o odnosu mesnih i biljnih namirnica. Previše mesa bez balansa može dovesti do probavnih smetnji, a previše žitarica do gojaznosti i nedovoljnog unosa proteina. Kuvana hrana za pse nije automatski zdravija od granula, ali ako se priprema pažljivo, može biti visokokvalitetna. Takođe, kuvana hrana se kvari brže, pa je treba čuvati u frižideru i zagrevati pred obrok.

Neki psi odbijaju granule i jedu samo kuvano. Drugi, pak, neće ni da probaju domaću hranu. Važno je ne voditi borbu moći. Ako pas odbija hranu, ne treba odmah davati poslastice sa stola. Bolje je postepeno uvoditi nove ukuse i teksture, uz veterinarski savet ako postoje zdravstveni problemi.

Ishrana mačaka: mesožderi sa posebnim potrebama

Mačke su obligatorni mesožderi. To znači da im je potrebna hrana bogata životinjskim proteinima i mastima, a siromašna žitaricama i šećerima. Hrana za mačke mora sadržati taurin, arginin i druge nutrijente koje mačke ne mogu same da sintetišu u dovoljnoj količini. Zato mačke ne bi trebalo hraniti isključivo ostacima ljudskog obroka, posebno ne testeninama, krompirom, hlebom i slatkišima.

Mačke često vole tunjevinu, ali ona ne sme biti osnova ishrane. Previše ribe može dovesti do problema sa urinom i neprijatnog mirisa mokraće. Takođe, mačke ne bi trebalo da jedu svinjetinu, posebno ne sirovu, jer može preneti opasne bolesti. Mleko i mlečni proizvodi kod mnogih odraslih mačaka izazivaju proliv zbog laktoze. Jogurt u malim količinama kod nekih mačaka je prihvatljiv, ali nije neophodan.

Sterilisane mačke imaju sklonost ka gojaznosti i problemima sa urinarnim traktom. Za njih postoje posebne formule hrane sa kontrolisanim mineralima i kalorijama. Granule za mačke mogu biti deo ishrane, ali je poželjno kombinovati ih sa mokrom hranom. Mačke koje jedu samo suvu hranu treba podsticati da piju više vode, što se može postići fontanama, raspoređenim posudama i dodavanjem vode u hranu.

Mačke vole travu, koja pomaže u izbacivanju dlaka. Ako ne jedu travu, mogu dobiti granule za izbacivanje dlaka ili paste namenjene tome. Redovno češljanje je takođe važno, posebno kod dugodlakih rasa.

Ishrana pasa: od šteneta do seniora

Potrebe pasa se menjaju tokom života. Štenci zahtevaju hranu za rast, sa više proteina, kalcijuma i energije. Odrasli psi imaju stabilnije potrebe, a seniori često zahtevaju manje kalorija, više vlakana i dodatke za zglobove. Postoje i posebne formule za male, srednje i velike rase, kao i za pse sklone alergijama, gojaznosti ili probavnim problemima.

Količina hrane zavisi od težine, aktivnosti i vrste hrane. Proizvođači daju orientacione tabele, ali one nisu zakon. Psa treba posmatrati: rebra se lako pipaju, struk je vidljiv, stomak nije nadut. Ako pas dobija na težini, obroke treba smanjiti ili povećati aktivnost. Ako je stalno gladan, možda hrana nije dovoljno kvalitetna ili obrok nije dobro izbalansiran.

Psi su skloni brzom jedenju, posebno ako su iz legla gde se borilo za hranu. To može dovesti do štucanja, nadutosti i povraćanja. Sporo jedenje se može podstaći sporim činijama, raspoređivanjem hrane ili hranjenjem iz ruke uz obuku. Ako pas povraća posle svakog obroka, treba proveriti zdravlje i vrstu hrane.

Gde kupujete hranu za ljubimce

Kupovina hrane za ljubimce može biti značajan mesečni trošak. Neki vlasnici kupuju u velikim specijalizovanim prodavnicama, neki u malim lokalnim radnjama, neki u hipermarketima, a neki online. Specijalizovane prodavnice za kućne ljubimce često imaju širi izbor, stručno osoblje i mogućnost kupovine na meru. Hipermarketi mogu biti jeftiniji za osnovne brendove, ali često nemaju premium linije. Male prodavnice mogu imati više cene, ali i ličniji pristup.

Online kupovina je popularna jer omogućava poređenje cena, dostavu na kućnu adresu i često niže cene za veća pakovanja. Međutim, treba paziti na rok trajanja, uslove skladištenja i pouzdanost prodavca. Hrana za ljubimce je osetljiva na vlagu, toplotu i sunce, pa se ne preporučuje kupovina iz nesigurnih izvora.

Kada se kupuje na veće pakovanje, cena po kilogramu je obično niža. Ipak, ako ljubimac ne voli tu hranu ili mu ne prija, ušteda je lažna. Zato je bolje prvo kupiti manje pakovanje, a zatim, ako odgovara, preći na veće. Takođe, hranu treba čuvati u originalnom pakovanju ili hermetički zatvorenoj posudi, na suvom i hladnom mestu.

Kod mačaka i pasa koji su izbirljivi, često se menja ukus ili proizvođač. To može pomoći da ne dosadi, ali i izazvati probavne smetnje. Svaka promena treba da bude postepena, mešanjem stare i nove hrane tokom nekoliko dana. Ako se pojavi proliv, povraćanje, svrab kože ili opadanje dlake, treba se vratiti na prethodnu hranu i posavetovati se sa veterinarom.

Koliko često menjadi hranu

Neki vlasnici menjaju hranu svakih nekoliko meseci, drugi je drže godinama. Ako hrana odgovara i ljubimac je zdrav, nema potrebe za čestim promenama. Ipak, monotonija može dovesti do zasićenja, posebno kod mačaka. U tom slučaju može se uvesti drugi ukus ili druga linija iste kategorije. Važno je da hrana bude iste ili slične kategorije kvaliteta, kako se probava ne bi iznenada opteretila.

Kod pasa koji imaju osetljiv stomak, promene treba da budu retke i pažljive. Kod mačaka, promena hrane može biti teža jer su vezane za teksturu i miris. Neke mačke odbijaju svaku novu hranu, pa je potrebno strpljenje. Nikada ne treba mešati više od dve vrste hrane odjednom, jer se tako ne može znati šta izaziva reakciju.

Namirnice koje treba izbegavati

Postoji niz namirnica koje su za ljubimce toksične ili teško svarljive. Čokolada sadrži teobromin, koji može izazvati ubrzan rad srca, drhtavicu, povraćanje, pa i smrt. Luk i beli luk, u bilo kom obliku, mogu oštetiti crvena krvna zrnca i dovesti do anemije. Grožđe i suvo grožđe mogu izazvati zatajenje bubrega. Krompir i paradajz sadrže oksalate koji mogu opteretiti urinarni sistem, a mahunarke izazivaju nadutost. Alkohol, kofein, hmelj i avokado takođe su opasni.

Kosti su česta tema. Kuvane kosti, posebno pileće i riblje, mogu se rascepiti i povrediti digestivni trakt. Sirove mesnate kosti su drugačije, ali i one zahtevaju oprez. Ako se daju, treba birati velike, mesnate kosti koje pas ne može da proguta. Nikada ne treba davati kosti posle termičke obrade. Takođe, previše kostiju može dovesti do zatvora i ozbiljnih problema.

So, šećer, med, sirupi i slatkiši nisu za redovnu ishranu. So može izazvati neravnotežu elektrolita, a šećer gojaznost, probleme sa zubima i dijabetes. Jaja su hranljiva, ali sirovo belance sadrži avidin koji ometa apsorpciju biotina. Zato je bolje davati kuvana jaja. Sirova riba može dovesti do nedostatka tiamina, a mleko kod mnogih pasa i mačaka izaziva proliv.

Poslastice, nagrade i ljubav

Poslastice su korisne za obuku i jačanje veze, ali ne smeju da čine više od deset odsto dnevnog unosa kalorija. Previše poslastica vodi gojaznosti, kvarenju zuba i izbirljivosti. Ako ljubimac stalno dobija nešto sa stola, počeće da odbija svoju hranu. Ljubav se ne pokazuje samo hranom. Igranje, šetnja, maženje i zajedničko vreme često znače više od dodatnog zalogaja.

Kada se daje poslastica, bolje je birati specijalizovane pseće ili mačije poslastice, prilagođene veličini i zdravlju. Za pse koji imaju problema sa zubima, mogu se koristiti dentalne grickalice. Za mačke, postoje paste za izbacivanje dlaka i poslastice sa taurinom. Voće poput jabuke, kruške ili šargarepe može biti zdrav dodatak, ali u malim količinama i bez šećera.

Alergije i intolerancije na hranu

Alergije na hranu se često manifestuju svrabom, crvenilom kože, opadanjem dlake, čestim infekcijama ušiju i probavnim smetnjama. Najčešći alergeni su proteini iz mleka, jaja, piletine, govedine, žitarica i soje. Intolerancije su drugačije od alergija i obično izazivaju gasove, nadutost i proliv. Dijagnostika zahteva eliminacionu dijetu pod nadzorom veterinara.

Ako se sumnja na alergiju, ne treba menjati hranu nasumično. Bolje je uvesti jednostavnu dijetu sa jednim izvorom proteina i jednim izvorom ugljenih hidrata, pa postepeno uvoditi namirnice. Kod pasa i mačaka sa osetljiv