Promena prezimena udajom: Šta kažu iskustva, tradicija i savremeni stavovi

Društvo • Tradicija • Savremeni brak

Da li ste za ili protiv promene prezimena udajom? Sve što treba znati pre nego što donesete odluku

Pitanje promene prezimena prilikom stupanja u brak jedno je od onih koje izaziva najviše emocija, razgovora, pa i nesuglasica među parovima na pragu zajedničkog života. Dok jedne žene bez dvoumljenja prihvataju suprugovo prezime, druge se opredeljuju za zadržavanje devojačkog, a treće biraju srednje rešenje - dodavanje. Ne postoji univerzalno ispravan odgovor, ali postoji bogatstvo iskustava, razmišljanja i argumenata koja mogu pomoći svakoj devojci i ženi da donese odluku koja je autentično njena.

Zašto je ova tema i dalje živa na Balkanu?

Na ovim prostorima, tradicija uzimanja muževljevog prezimena duboko je ukorenjena. Generacije žena pre nas - bake, majke, tetke - u velikoj većini su na dan venčanja preuzimale suprugovo prezime i to se smatralo prirodnim sledom događaja. Nije se mnogo razmišljalo o alternativama; bilo je jednostavno - tako se radi. Međutim, poslednjih decenija, sa jačanjem svesti o ravnopravnosti polova, individualnim pravima i ličnom identitetu, sve veći broj žena preispituje ovaj običaj.

Zanimljivo je primetiti kako se u jednoj te istoj porodici mogu naći potpuno različiti stavovi. Majka koja je bez razmišljanja uzela tatino prezime, ćerka koja odlučuje da zadrži svoje, snaja koja dodaje suprugovo na svoje - sve su to validne opcije koje odražavaju duh vremena u kome živimo. Ono što je nekada bilo gotovo nezamislivo - da žena zadrži devojačko prezime - danas je sasvim legitimna mogućnost koju zakon prepoznaje i podržava.

Šta kaže zakon - koje opcije stoje na raspolaganju?

Prema porodičnom zakonodavstvu u Srbiji i većini zemalja regiona, prilikom sklapanja braka svaka osoba ima pravo da samostalno odluči o svom prezimenu. Matičar je dužan da pita oba supružnika kako žele da se prezivaju nakon venčanja. Opcije su sledeće:

1. Uzimanje suprugovog prezimena - žena preuzima muževljevo prezime, a svoje devojačko prestaje zvanično da koristi (iako ga uvek može navesti u zagradi ili po potrebi).

2. Zadržavanje devojačkog prezimena - žena nastavlja da nosi prezime koje je imala pre braka, bez ikakvih izmena. Deca mogu nositi očevo, majčino ili oba prezimena, u zavisnosti od dogovora roditelja.

3. Dodavanje suprugovog prezimena na svoje - žena zadržava svoje devojačko prezime i dodaje muževljevo. Redosled može biti različit: prvo njeno pa njegovo, ili obrnuto. Između dva prezimena može, ali ne mora, stajati crtica.

4. Uzimanje potpuno novog prezimena - iako retko, moguće je da supružnici izaberu sasvim novo, zajedničko prezime koje nije ni njeno ni njegovo pre braka.

5. Suprug uzima suprugino prezime - zakonski je dozvoljeno i to, mada se u praksi na Balkanu izuzetno retko sreće, i često je praćeno predrasudama i podsmehom okoline.

Važno je napomenuti da odluka o prezimenu nije konačna i neopoziva. Naknadno, u bilo kom trenutku tokom braka, moguće je promeniti prezime podnošenjem zahteva matičarskoj službi. Isto tako, nakon razvoda, žena može vratiti svoje devojačko prezime - procedura koja, doduše, zna biti poprilično administrativno zahtevna.

Šta kažu iskustva - tri najčešća scenarija

Scenario 1: „Uzela sam njegovo prezime, to mi je bilo normalno i logično"

Veliki broj žena navodi da o promeni prezimena nije previše razmišljalo pre venčanja. Za njih je to bio prirodan korak, deo tradicije, nešto što su videle kod svojih majki i baka. Često se pominje i praktična strana - jedno prezime za celu porodicu olakšava svakodnevne situacije, od predstavljanja do administrativnih procedura, naročito kada dođu deca.

Jedna od često iznošenih misli jeste: „Deca će ionako nositi njegovo prezime, zašto bih se ja razlikovala u sopstvenoj porodici?". Ima nečeg simbolički snažnog u tome da cela porodica nosi isto prezime - to stvara osećaj zajedništva, pripadnosti, jedinstva. Mnoge žene ističu i da im je bilo drago što su na taj način pokazale suprugu koliko im je stalo, koliko ga vole i poštuju.

S druge strane, neke žene priznaju da im je promena prezimena teško pala - ne zbog same odluke, već zbog osećaja da se odriču dela sebe. „Kada su me prvi put prozvali u domu zdravlja novim prezimenom, nisam ni reagovala. Kao da zovu nekog drugog", priznaje jedna sagovornica. Navikavanje traje, ali vremenom novo prezime postaje deo identiteta.

Scenario 2: „Zadržala sam svoje prezime - to sam ja"

Za drugu grupu žena, zadržavanje devojačkog prezimena predstavlja očuvanje ličnog identiteta. „Sa ovim prezimenom sam rođena, školovala se, diplomirala, zaposlila se, izgradila karijeru. Ljudi me znaju po tom prezimenu. Zašto bih ga menjala?", često se čuje.

Posebno je ova opcija privlačna ženama koje su jedinice - jedine ćerke u porodici, poslednje koje nose prezime svojih predaka. Za njih zadržavanje prezimena ima i sentimentalnu i simboličku težinu. „Obećala sam ocu da ću zadržati prezime. Njemu to mnogo znači, a i meni. Ne želim da se gasi prezime moje porodice", objašnjava jedna devojka.

Ipak, ova odluka ume da izazove negodovanje okoline, naročito starijih članova porodice. Neke svekrve to doživljavaju kao uvredljiv gest, kao da snaja ne želi da postane deo njihove porodice. „Njegova majka je bukvalno eksplodirala kada sam rekla da ću zadržati svoje prezime. Nisam mogla da verujem koliko je burno reagovala", svedoči jedna mlada žena. Ovakve reakcije mnogo govore o duboko usađenim patrijarhalnim obrascima koji još uvek opstaju u našem društvu.

Scenario 3: „Dodala sam njegovo prezime na svoje - najbolje iz oba sveta"

Treća opcija - dodavanje suprugovog prezimena uz zadržavanje svog - sve je popularnija. Mnoge žene je vide kao savršen kompromis: ne odričete se svojih korena, a opet jasno pokazujete da ste stupile u brak i da ste deo nove porodice.

„Moje devojačko prezime je kratko i lepo, njegovo je takođe kratko. Kad se spoje, dobije se baš zvučna kombinacija. Deluje skoro doktorski", uz osmeh priča jedna sagovornica. Ipak, praktični izazovi postoje: duži potpis, više slova u dokumentima, potencijalne zabune oko redosleda. Neke žene priznaju da u svakodnevnoj komunikaciji koriste samo suprugovo prezime jer je jednostavnije, dok u zvaničnim dokumentima pišu oba.

Zanimljivo je i pitanje crtice između dva prezimena. Matičari često pitaju da li želite crticu ili ne, a od toga zavisi i kako ćete se potpisivati. Bez crtice, u nekim situacijama možete koristiti samo jedno od dva prezimena; sa crticom, oba su obavezna. Iako deluje kao sitnica, i ovo može uticati na svakodnevni život.

Šta je sa decom i njihovim prezimenom?

Posebno poglavlje u celoj priči otvara se dolaskom dece. Po kom prezimenu će se zvati dete? Tradicionalno, deca nose očevo prezime. Međutim, sve veći broj roditelja razmatra i druge opcije: dete može nositi oba prezimena, majčino prezime, ili čak, u retkim slučajevima, potpuno novo prezime.

Kada žena zadrži svoje prezime a deca nose samo očevo, javlja se praktični problem: porodica sa različitim prezimenima. Neke majke kažu da im je bilo neprijatno kada su ih u školi, vrtiću ili na graničnom prelazu oslovljavali drugim prezimenom od detetovog, pa su morale da objašnjavaju da su zaista majke svojoj deci. „Na aerodromu su me pitali da dokažem da sam majka svom detetu jer se različito prezivamo. To je bio neprijatan trenutak", priznaje jedna žena.

S druge strane, pobornice ideje da deca nose oba prezimena ističu: dete je podjednako majčino i očevo. „Ja sam to dete nosila devet meseci, ja sam ga rodila, zašto bi nosilo samo njegovo prezime?", pitanje je koje sve češće odjekuje. U nekim zemljama, poput Španije, deca automatski dobijaju oba prezimena - i očevo i majčino - i to niko ne smatra neobičnim. Na Balkanu je to još uvek retkost i izaziva čuđenje, ali se polako menja.

Muška perspektiva - zašto je njima toliko važno?

Ne može se zaobići činjenica da muškarci često osećaju snažnu potrebu da njihova supruga nosi njihovo prezime. Za mnoge od njih to nije samo običaj ili tradicija - to je pitanje identiteta, ponosa, pa i muškosti. „Kada žena uzme moje prezime, to je znak da smo zaista jedna porodica, da smo celina", objašnjava jedan mladoženja.

Postavlja se, međutim, pitanje: koliko u toj želji ima ljubavi i potrebe za zajedništvom, a koliko sujete i pritiska okoline? Mnoge žene primećuju da njihovi partneri ne bi imali ništa protiv da zadrže devojačko prezime - sve dok niko od njihovih prijatelja, rodbine ili kolega ne sazna. „Kad smo sami, sve mu je u redu. Ali čim dođe neko od njegovih, odmah menja priču i postaje drugačiji", svedoči jedna verenica.

Zanimljivo je da, kada se muškarcima postavi kontra-pitanje - da li bi oni uzeli ženino prezime - velika većina odgovara odrično, uz argumente poput „to nije prirodno", „šta bi rekli ljudi", „to se ne radi". Upravo ta asimetrija u očekivanjima mnogo govori o rodnim ulogama koje još uvek oblikuju naše društvo.

Emotivna strana - identitet, pripadnost i strah od gubitka sebe

Iza svake odluke o prezimenu krije se splet dubokih emocija. Za neke žene, devojačko prezime je neraskidivo povezano sa uspomenama na roditelje, detinjstvo, dom. Odreći se njega značilo bi, simbolički, odreći se dela sopstvene prošlosti. „Kada kažem svoje prezime, setim se oca, dede, pradede. Osetim ponos. To ne želim da izgubim", kaže jedna devojka.

Za druge, promena prezimena je oslobađajuća. Neke žene nemaju lepe uspomene vezane za svoje devojačko prezime - bilo zbog porodičnih odnosa, bilo zbog ličnih trauma. Za njih je uzimanje suprugovog prezimena novi početak, sveža stranica, šansa da se krene ispočetka sa identitetom koji su same izabrale.

Ima i onih koje priznaju da su se povinovale pritisku - roditelja, supruga, svekrve, okoline - i da su naknadno zažalile. „Uradila sam ono što se od mene očekivalo, a ne ono što sam želela. Danas mi je žao", priznaje jedna žena. Ovakva svedočanstva su važan podsetnik da odluka o prezimenu treba da bude autentična i slobodna, a ne nametnuta.

Praktična strana - dokumenta, administracija i svakodnevica

Koliko god emotivni i simbolički aspekti bili važni, praktične posledice promene prezimena ne smeju se zanemariti. Promena prezimena podrazumeva:

- Vađenje nove lične karte (i plaćanje takse)
- Novu putnu ispravu (pasoš)
- Novu vozačku dozvolu
- Promenu u zdravstvenoj knjižici
- Promenu na bankovnim računima i karticama
- Obaveštavanje poslodavca i promenu u radnoj knjižici
- Promenu u svim ugovorima, policama osiguranja, članarinama
- Obaveštavanje svih institucija sa kojima imate ugovorni odnos

Ovo ume da potraje mesecima i da iziskuje poprilično strpljenja, vremena i novca. Žene koje su to prošle često kažu: „Da sam znala koliko je papirologije, možda bih drugačije odlučila". S druge strane, one koje su zadržale svoje prezime izbegle su svu tu birokratiju - ali su se suočile sa drugim vrstama neprijatnosti, poput stalnog dokazivanja da su u braku ili da su majke svojoj deci.

Dodatni praktični izazov predstavlja i profesionalni identitet. Žene koje su pre udaje već izgradile karijeru, stekle klijente, objavile radove ili postale prepoznatljive pod svojim devojačkim prezimenom, često se dvoume da li da ga menjaju. Promena može značiti gubitak prepoznatljivosti i potrebu za ponovnim dokazivanjem. Zato mnoge javne ličnosti, umetnice, naučnice i poslovne žene biraju da zadrže svoje prezime ili da ga dodaju, ali ne i da ga potpuno zamene.

Kako doneti pravu odluku za sebe?

Ne postoji univerzalni recept, ali postoji nekoliko pitanja koja svaka devojka i žena može postaviti sebi pre nego što donese konačnu odluku:

1. Šta ja zaista želim? - Isključite na trenutak mišljenje partnera, roditelja, prijatelja, društva. Šta vi želite? Kako se osećate kad zamislite sebe sa novim prezimenom? A sa starim?

2. Koji su moji razlozi? - Da li donosite odluku iz ljubavi, iz poštovanja prema tradiciji, iz praktičnih razloga, ili iz straha od osude okoline? Budite iskrene prema sebi.

3. Da li je moj partner spreman na kompromis? - Ako vaš budući suprug kategorički odbija bilo kakvu opciju osim da vi uzmete njegovo prezime, to može biti signal za dublje razgovore o ravnopravnosti i međusobnom poštovanju u vašem odnosu.

4. Kako će to uticati na moj profesionalni život? - Ako ste već etablirani u karijeri, razmislite o praktičnim posledicama promene prezimena.

5. Šta će biti sa decom? - Razgovarajte sa partnerom o tome čije će prezime deca nositi. Da li ste saglasni? Da li postoji mogućnost dogovora?

6. Da li sam spremna na administrativni proces? - Promena prezimena nosi sa sobom dosta papirologije. Ako niste spremni na to, možda je bolje sačekati ili odabrati opciju koja ne zahteva potpunu zamenu dokumenata.

Šta govore trendovi i kako se stavovi menjaju?

Poslednjih godina primećuje se značajan porast broja žena koje biraju da zadrže svoje prezime ili da ga dodaju suprugovom. Ovo je naročito izraženo u urbanim sredinama, među visokoobrazovanim ženama i onima koje su duže vreme provele u inostranstvu, gde je zadržavanje devojačkog prezimena potpuno uobičajeno.

Ipak, tradicionalni model - uzimanje muževog prezimena - i dalje dominira, naročito u manjim mestima i konzervativnijim sredinama. Zanimljivo je i da određeni broj žena koje su prvobitno planirale da zadrže svoje prezime, na kraju ipak odluče da uzmu suprugovo - zbog mira u kući, kako kažu, ili zato što im je u trenutku venčanja to delovalo kao prirodan izbor.

Ono što ohrabruje jeste sve veća otvorenost za razgovor na ovu temu. Nekada se ovo pitanje nije ni postavljalo - znalo se šta je red. Danas parovi razgovaraju, ponekad se i spore, ali bar postoji svest da izbor postoji i da svaka žena ima pravo da sama odluči kako će se prezivati.

Zaključak - nema pogrešnog izbora

Na kraju dugog i slojevitog razmatranja, jedno je sigurno: ne postoji pogrešna odluka kada je reč o promeni prezimena udajom - pod uslovom da je ta odluka zaista vaša. Bilo da uzmete suprugovo prezime, zadržite svoje, dodate jedno drugom, ili smislite nešto potpuno novo, važno je da iza tog izbora stojite vi - sa svojim razlozima, osećanjima i uverenjima.

Ono što svedočanstva drugih žena jasno pokazuju jeste da prezime ne određuje sreću u braku. Postoje žene koje su promenile prezime i žive u skladnom braku, baš kao i one koje su ga zadržale pa su jednako ispunjene. Isto tako, ima i onih koje su donele odluku pod pritiskom i kajale se, kao i onih koje su se borile za svoje prezime pa shvatile da im to nije bilo toliko važno koliko su mislile.

Otvorena komunikacija sa partnerom je temelj svega. Ako vas dvoje možete da razgovarate o ovom pitanju bez ultimatuma, bez emotivnih ucena, bez povređenih sujetâ - onda ste na dobrom putu, bez obzira na to kakvu odluku na kraju doneli. Jer, u zdravom odnosu, prezime je samo slovo na papiru, a ono što zaista važi su ljubav, poštovanje i zajedništvo koje gradite iz dana u dan.

Zato, drage devojke i žene, kada dođe taj veliki dan - dan venčanja - i kada vas matičar pita ono čuveno pitanje o prezimenu, setite se: odgovor je u vama. Slušajte svoje srce, oslonite se na svoju intuiciju, i ne dozvolite da bilo ko drugi - ma koliko ga volele - odlučuje umesto vas. Jer prezime ćete nositi vi, i niko drugi.