Papagaji kao ljubimci: Kompletan vodič za početnike i iskusne vlasnike

Dobrodošli u svet pernatih saputnika. Doneti odluku o tome da li je papagaj pravi ljubimac za vas ili ne, podrazumeva mnogo više od same želje da imate pticu koja priča. Ovaj tekst je namenjen svima koji žele da se detaljno informišu pre nego što u dom unesu malo, ili veliko, pernato čudo - a takođe i onima koji već imaju papagaja i žele da bolje razumeju njegovo ponašanje, potrebe i zdravlje.

Prvi korak: izbor vrste i realna očekivanja

Kada se kreće u istraživanje o papagajima, gotovo svaki budući vlasnik naiđe na bezbroj informacija. Neko će vam reći da su prave male pričalice koje se lako pripitome, dok će drugi upozoriti na veliku prašinu koju dižu mašući krilima. Istina je negde na sredini. Vrste kao što su tigrice, nimfe, rozenkolisi, aleksandri i razne vrste konura imaju potpuno različite karaktere, potrebe i domete u govoru. Na primer, dok se za male aleksandre kaže da su odlične pričalice i da se lako pripitomljavaju kad su mladi, tigrice su poznate po brbljavosti, ali i po tome što svaka jedinka ima svoj tempo učenja. Nimfe su na drugom mestu po popularnosti, odmah iza tigrica, i prepoznatljive su po svojoj ćubi koja pokazuje raspoloženje: uspravna kada su uzbuđene, lagano nakrivljena kada su opuštene, a spuštena blizu glave kada su agresivne ili se spremaju za odbranu.

Pre nego što donesete odluku, korisno je znati da nijedan papagaj nije samo ukras. Čak i manje ptice, poput tigrica, unose živost u dom - ali i određeni stepen nereda. Ako ste neko kome smeta razbacano seme i pokoje perce na podu, možda treba dobro da razmislite. Sasvim je realno očekivati da će vaša nimfa razbacivati semenke svuda oko sebe dok jede, a kada dođe period mitarenja, perje će leteti na sve strane. Nije preterivanje kada neko kaže da za vreme promene perja može slobodno da se napravi jastuk od onoga što tigrica odbaci. To je jednostavno deo suživota sa pticom.

Prašina, perje i mitarenje - šta vas zaista čeka

Jedna od prvih briga koju budući vlasnici iznose jeste upravo ova: „da li je istina da papagaji prave veliku prašinu mašući krilima i da nisu dobri za malu decu zbog sve te prašine i nečega iz krila što leti na sve strane?“ Odgovor je - da, ali postoje načini da se situacija drži pod kontrolom. Papagaji imaju sitan prah koji se stvara od perja, posebno kod vrsta kao što su nimfe i afrički sivi papagaji. Taj prah je prirodan i služi za održavanje perja, ali u zatvorenom prostoru postaje deo kućne prašine. Redovno provetravanje, prečišćivači vazduha i, naravno, ručni usisivač postaju verni saveznici. Nije slučajno što mnogi vlasnici kažu da je kupovina papagaja odličan povod da se usisivač konačno uposli - jer će zaista biti potreban.

Tu je i pitanje razbacane hrane. Tigrice su mali majstori u tome da kopaju po hranilici i izbace sve što im se ne dopada. Postoji trik sa posebnim peskom koji se stavlja na dno kaveza: kada ptica vrši nuždu ili jede, sav otpad propadne kroz taj pesak i vizuelno je manje nereda. Ali to ne znači da ne treba čistiti - samo olakšava svakodnevno održavanje. Realnost je takva da se sa pticom u kući svakodnevno provede neko vreme sa metlicom ili usisivačem, posebno ako je ljubimac pušten da slobodno leti.

Pripitomljavanje: strpljenje je ključ

Jedno od najčešćih pitanja glasi: „kako da mi papagaj postane pitom i da mi veruje?“ Svaka ptica je individua. Neke će vam za nekoliko dana sleći na rame i maziti se, dok će druge mesecima biti nepoverljive. Iskusni vlasnici često dele metodu sa hranilicom i prstom: predveče se izvadi hranilica, a zatim se nekoliko sati kasnije vrati, s tim što se prst umoči u semenke i ponudi ptici. Ona će pomisliti da je to hranilica i polako će se navikavati na vašu ruku. Bitno je ne ponašati se kao da se plašite - ptice osećaju strah i reaguju uznemirenošću.

Nekada je potrebno primeniti i malo drugačije taktike. Na primer, neki papagaji ne žele da izađu iz kaveza danima. U tom slučaju može pomoći otvoreno ostavljanje vrata kaveza i postavljanje hranilice sa spoljne strane. Prvog dana ptica će možda samo gledati, ali već sutradan će napraviti prvi korak. Nikako ne treba pticu vaditi na silu - to stvara otpor i traumu. Dozvolite joj da sama istraži prostor i vrati se kada je gladna ili umorna. Naravno, prvi izlasci su često praćeni malim dramama, poput slećenja na garnišne i nemogućnosti povratka, ali vremenom se i to reši. Jedan od saveta je i da se kavez uvek drži na istoj visini i na istom mestu, jer papagaji ne vole da im se menja raspored - to ih zbunjuje i čini nesigurnim.

Govor, muzika i komunikacija

Mnogi sanjaju o papagaju koji će im se obratiti rečima. Istina je da neke vrste, poput aleksandra i afričkih sivih, imaju izuzetan kapacitet za govor, dok su druge, poput nimfi, sklonije imitiranju melodija i zvukova. Desilo se da neko pusti svu moguću muziku - od sirtakija do popa - a ptica samo ponekad cvrkne. Međutim, kada papagaj i progovori, to su često reči ili fraze koje je sam odabrao da ponavlja, a ne nužno ono čemu ste ga vi učili. Neki primeri iz prakse uključuju tigricu koja je posle skoro deset godina prvi put rekla „ptičice“, iako joj se gazda tako obraćao svaki dan, ili nimfu koja je savladala nekoliko melodija i pozdrava, a najdraža joj je bila emisija sa mobilnog telefona.

Ono što iznenađuje jeste da ženke nimfe mogu da nose jaja i bez mužjaka i bez oplodnje, a neke se ponašaju zaštitnički i vezuju se za jednu osobu u domaćinstvu. Dešava se da ptica napada druge ukućane samo zato što su prišli njenom omiljenom čoveku. To je znak duboke povezanosti i ljubomore koja ponekad podseća na pseću odanost. Učenje govora je dugotrajan proces, ali i bez reči, papagaji odlično komuniciraju pokretima tela, ćubom, položajem krila i specifičnim glasanjem.

Ishrana: šta sme, a šta nikako

Zdrava ishrana papagaja je daleko više od običnog prosa i semenki suncokreta. Mada će mnoge ptice instinktivno birati baš te masnije semenke, raznovrsnost je ključna za dug i zdrav život. Sveže voće i povrće treba da čini značajan deo obroka: jabuka, šargarepa, brokoli, spanać, a povremeno i kuvano jaje. Ono što mnoge iznenadi jeste da neke ptice obožavaju ljute papričice, beli luk, pa čak i da kradu iz činije sa urnebesom. Naravno, svaka ptica ima svoj ukus. Dok jedna nimfa histerično juriša na integralni keks sa jabukom i cimetom, druga neće ni da pogleda bananu.

Postoje namirnice koje su strogo zabranjene: hleb i testo u većim količinama jer mogu dovesti do tumora, mlečni proizvodi jer ih ptice teško vare, so, čokolada, kupus (zbog mogućnosti dijareje) i avokado koji je za mnoge vrste otrovan. Takođe, treba biti oprezan sa krompirom - neki izvori kažu da kuvan sme povremeno, ali je najbezbednije konsultovati veterinara. Interesantno je da mnogi papagaji razviju naviku da jedu iz usta svog vlasnika ili da se obrušavaju na tanjir čim začuju zveckanje escajga. To je znak poverenja, ali i razmaženosti - i treba ga držati pod kontrolom.

Nered, nužda i čistoća izvan kaveza

Jedno od gorućih pitanja je mogućnost učenja papagaja da obavlja nuždu samo u kavezu. Odgovor je: da, moguće je, slično kao kod psa. Princip je jednostavan: kada primetite da će ptica da „kaki“, stavite je u kavez ili na određeno mesto, a kada to obavi - sledi velika pohvala i omiljena poslastica. Ako pogreši, blago se izgrdi i vrati u kavez na kratko. Kod nekih vrsta, poput nimfi, nužda se javlja otprilike na svakih petnaestak minuta, pa se vremenom može uhvatiti ritam i planirati aktivnost u tim intervalima.

Postoji i neobičan izum koji su lansirali jedan preduzimljivi par: pelene za ptice. Deluju simpatično, u raznim dezenima su, ali realnost je da ih može nositi samo potpuno pitoma ptica, jer joj treba navući to čudo bez stresa. Mnogi vlasnici priznaju da je lakše postaviti salvetu na pod ispod mesta gde ptica sedi, jer neke ptice nauče da se uvek vraćaju na isto mesto. Neki papagaji su toliko uredni da naprave gomilicu samo na jednom ćošku kaveza i nigde više. Ipak, treba biti spreman da se u početku čisti gde god da je ptica prošla - to je jednostavno deo paketa.

Zdravlje, veterinari i prevencija

Zdravstvena zaštita papagaja u mnogim sredinama još uvek nije na zavidnom nivou. Često se dešava da vlasnici čuju od veterinara: „ma to je samo papagaj, kupi novi ako ugine“. Takav stav je neprihvatljiv svakome ko svog ljubimca smatra članom porodice. Srećom, sve je više stručnjaka koji se specijalizuju za male životinje i ptice. Redovni pregledi, analize stolice i preventivni vitamini su neophodni, posebno kod starijih jedinki.

Neki od simptoma na koje treba obratiti pažnju su: promuklost, učestalo spavanje, gubitak apetita, vodnjikava kaka, tresenje krila, promene u letu. Takođe, čest je slučaj prebrzog rasta kljuna, posebno ako ptica odbija da koristi sipinu kost. Tada se kljun mora skraćivati - ili kod veterinara, ili samostalno uz veliku pažnju, koristeći običnu grickalicu za nokte i pazeći na nerv u kljunu. U slučaju povreda, kao što su slomljene noge ili posekotine, ptice se oporavljaju neverovatnom brzinom, ali im je potreban mir, toplota i često antibiotik zbog opasnosti od bakterija iz mačijih ogrebotina ili prljavštine.

Jedan od ozbiljnijih problema kod starijih tigrica može biti i oticanje stomaka, gasovi u voljci, problemi sa bubregom. Terapije uključuju posebnu ishranu, izbegavanje svežeg voća i povrća, davanje kvasca i, u nekim slučajevima, sodu bikarbonu u vodi. U svakom slučaju, bez konsultacije sa iskusnim veterinarom ne treba ništa davati na svoju ruku.

Ponašanje, karakteri i mitarenje

Papagaji su neverovatno individualni. Neki su lenji i vole da spavaju pored ogledalceta, dok drugi demoliraju sve unutar kaveza: polome hranilice, ogule boju sa žica, rasklope merdevine i pregrizu kablove. Ovo ponašanje je najčešće znak radoznalosti i viška energije, a ne besa. Da bi se sprečilo uništavanje, igralište sa prirodnim granama (najbolje vrba) je odlično rešenje. Ptice tada dobiju alternativu za grickanje i istraživanje.

Mitarenje je posebno osetljiv period. Papagaje to uzasno svrbi, pa vlasnici često greše misleći da se ptica povređuje kada čupa svoje perje. Uz pojačanu ishranu, vitamine i povremeno kupanje ili prskanje vodom iz raspršivača, ptica će lakše proći kroz ovu fazu. Kupanje je inače tema za sebe: dok neke tigrice i nimfe obožavaju vodu i skaču u kadicu, druge se panično boje i treba ih polako navikavati.

Kavez, igračke i svakodnevna rutina

Pravilan smeštaj je osnova zdravlja i sreće. Kavez treba da bude postavljen u visini očiju, na mestu bez promaje, sa dovoljno svetlosti, ali ne i u najbučnijoj prostoriji. Papagaji vole da spavaju i neophodan im je mir tokom dana. Ako ne mogu da odmaraju, postaju depresivni, čupaju perje i gube volju za jelom. Noću je dobro pokriti kavez tkaninom koja će biti samo njihov „noćni pokrivač“ i stvoriti osećaj sigurnosti. Unutar kaveza, osim hranilice i pojilice, treba da se nađu ljuljaška, sipina kost, grane za penjanje i sigurne igračke. Neke ptice su zaljubljenici u fudbal - bukvalno šutiraju loptice - dok druge vole da voze autiće ili nose igračke u kljunu.

Veoma je važno uspostaviti rutinu izlaska i ulaska. Ptice koje su stalno zatvorene pate. One koje su stalno napolju mogu postati previše slobodne i odbijati da se vrate. Idealno je da ptica ima otvoren kavez u određenom periodu dana, da nauči da sama izlazi i ulazi, i da nikada ne bude van kaveza bez nadzora u prostoriji sa otvorenim prozorima ili vrućim ringlama.

Kada u kući ima i drugih ljubimaca

Suživot papagaja sa psima ili mačkama je moguć, ali zahteva oprez. Zabeleženi su slučajevi gde mačka i ptica dele kavez i drema zajedno, ali to su izuzeci. U većini domaćinstava desi se da pas bude ljubomoran na pažnju koja se poklanja ptici, ili da ptica namerno maltretira psa tako što mu sleće na glavu dok spava. Mnogi vlasnici svedoče da je ptica ta koja je gazda u kući, a ne mačka ili pas. Ipak, ne treba potcenjivati instinkt - dovoljan je jedan trenutak nepažnje i lovački nagon može da proradi. Zato je ključno da se papagaj i pas ili mačka nikada ne ostavljaju sami bez nadzora, posebno ako ptica voli da šeta po podu i „časka“ sa svima.

Pol, jaja i razmnožavanje

Određivanje pola kod mladih ptica je teško bez DNK analize. Kod tigrica se savetuje gledanje boje iznad kljuna: ženke imaju svetliju, bež ili smeđu, dok mužjaci imaju plavu, osim kod lutino i albino mutacija gde je i mužjacima svetlija. Međutim, najsigurniji znak je ponašanje i, kod ženki, nošenje jaja. Ženke tigrice neće nositi jaja ako nisu sparene, dok nimfe nose i bez mužjaka - neke su prave „koke“ i uporno snesu pet-šest jaja koja treba ukloniti jer nisu oplođena. Kada ptica počne da leži na jajima, preporuka je ostaviti ih desetak dana da ne bi krenula u masovnu proizvodnju, što može narušiti zdravlje. Agresivnost u tom periodu je normalna - zabeleženo je da ženke tako jako ujedaju da ostavljaju rane i na odraslima i na deci.

Depresija, apatija i gubitak druga

Papagaji su izuzetno emocionalna bića. Kada izgube partnera sa kojim su delili kavez, mogu zapasti u duboku tugu: prestanu da pevaju, stalno spavaju sa kljunom na leđima, postanu apatični i odbijaju da izlaze. Čak i promena vlasnika, putovanje, ili dolazak novog ljubimca može izazvati depresiju. Tada pomaže dodatna pažnja, nove igračke, puštanje muzike, a ponekad i nabavka novog druga - mada pažljivo, jer se ne prihvataju uvek. Neki papagaji su toliko vezani za svog čoveka da ne tolerišu druge ptice, a kamoli nove ljude u sobi. U takvim slučajevima, ljubomora je toliko izražena da ptica napada svakog ko priđe njenom „odabranom čoveku“.

Starost i trajanje života

Životni vek varira drastično. Tigrice u zatočeništvu dožive u proseku 8 do 14 godina, nimfe i 15 do 20, dok veće vrste poput afričkih sivih i kakadua lako prebace 30, pa čak i 50 godina. Stariji papagaji zahtevaju posebnu negu: kljun raste, noge slabe, metabolizam se menja. Neki u poznim godinama postanu posebno umiljati, dok drugi razviju tvrdoglavost. Ono što je sigurno jeste da je papagaj koji je proživeo deceniju ili dve sa svojom ljudskom porodicom nezamenjiv član domaćinstva. Njegov glasić, melodije koje pevuši, navika da se ujutru sunđerasto spusti na jastuk i kljuca nos dok gazda spava - sve to postaje neprocenjivo.

Kada se sve sabere, papagaj nije za svakoga. Ako neko očekuje tihu pticu koja će biti samo dekoracija, razočaraće se. Ako vam smetaju perje, prašina, povremeno kreštanje, i neophodnost svakodnevnog čišćenja, postoji mnogo drugih ljubimaca. Ali, ako ste spremni da pružite pažnju, strpljenje i ljubav, dobićete vernog pernatog prijatelja koji će vam se maziti o obraz, zaspati u kosi, pevati iz jutra u sutra i praviti vam društvo na način na koji to malo koja životinja može. One su male, ali su njihove duše velike - i potpuno su vredne svakog minuta provedenog sa usisivačem u ruci.